Доброводица

ОШ ,,Свети Сава”- Издвојено одељење у Доброводици

Мештани села Доброводица дуго нису имали своју школу. Све до 1870. године, доброводичка деца похађала су школу у Грнчарици (данашњи Прњавор). Школа је била при истоименом манастиру. Када је она укинута, деца су прешла у баточинску школу. Доброводичани су, у неколико махова, покушавали да добију своју школу. Још 1872. године, удружени са мештанима Кијева, добили су дозволу за отварање школе. Међутим, њихова замисао није успела и није уродила плодом.

Већ 1874. године, реализован је нов покушај. Молбу, о формирању школе, Министарству просвете упутили су Живан Костић и Мата Маринковић из Доброводице, којима се придружио и Димитрије Милосављевић из Кијева. Они су у молби навели да не желе да шаљу своју децу у Баточину, јер већ имају зграду за школу, стару зграду општине. Међутим, молба је одбијена, јер је инжењер Окружног начелства у Крагујевцу установио да зграда, која је предложена, није адекватна за школу. Један од разлога био је недостатак собе за коначење ђака, који долазе из удаљенијих делова села. Нови, такође, безуспешни покушаји били су 1891, 1902. и 1904. године.

Коначно, 1914. године, све је било спремно за отварање школе, али је, остварење давнашње жеље, спречио рат. Тек после Првог светског рата, жеља им се испунила и село је добило школу.

Прва школа у овом селу отворена је 1919/1920. године у добро познатом ,,Кафанчету”, кафани власника Радивоја Павловића. Године 1923/1924. покренута је акција за изградњу школске зграде. Зграда је имала две учионице и две канцеларије. Једна од канцеларија служила је за Народну библиотеку, основану од стране тадашњег учитеља Томе Костића. Настава се похађала пре подне и по подне, сем четвртка, када се настава одвијала искључиво у преподневним часовима.

Школска зграда изгорела је 1941. године, у Другом светском рату. Успеси партизана и четника, који су резултирали слободним територијама, приморали су Немце да ангажују озбиљне снаге, како би угушили устанак.

Немци су, 30. октобра, напали школу у Доброводици, у којој је заноћио ИИИ батаљон Крагујевачког одреда. Одред је кренуо да се састане са ИИ одредом, који је водио борбе у околни Раче. Они су 29. октобра прво стигли у село Кијево, где је одржан митинг са приредбом. Након тога, отишли су у Доброводицу, где је донета одлука да преспавају у школи. Након борби, у којима је било и жртава, на обе стране, школа је у потпуности изгорела. Тадашње руководоство општине уступило је једну просторију од 30 м2, зарад успостављање континуитета рада школске године.

Након ослобођења, у периоду од 1947. до 1949. године, у селу је организован добровољни рад на зидању нове школске зграде. Нова школа је сазидана у подножју брда Стражевица, док је за учитеља постављен Ђура Божовић. Од 1958/59. године, под утицајем реформе, Доброводица се припојила, по образовању, школи у Баточини и постала је њено, физички издвојено, одељење.

Пошто се школа налазила у подножју брда, односно, каменолома, услед честих минирања и експлоатације камена, школска зграда је пуцала и бивала оштећена сваким даном све више и више.

Општина Баточина донела је одлуку 1983. године да сруши стару зграду и подигне нови објекат. Зграда је направљена у периоду од 1983. до 1985. године. Школско двориште је асфалтирано и обогаћено тереном за спортове. Школа је, званично, почела да ради 1986. године. Годину дана касније, добија централно грејање и котларницу.

Данас, школа у Доброводици јесте издвојено одељење матичне Основне школе “Свети Сава” у Баточини. Зграда има две учионице, наставничку канцеларију, кухињу, трпезарију, два санитарна чвора.