Брзан

ОШ ,,Свети Сава” – Издвојено одељење у Брзану

На територији данашње општине Баточина прва школа била је у селу Брзану. Она је била једна од дванаест школа у Шумадији која је радила за време Првог српског устанка. Школа се налазила поред Велике Мраве, у оквиру Моравишта. У то време није било наменских школских зграда, те је највећи број школа био смештен у сеоским кућама. Након устанка, престала је да постоји.

Брзан је 1840. године добио нову школу. Временом, променила су се схватања о удобности школе. Јавила се потреба да се сагради нова школска зграда. На нову зграду школе све чешће се помишљао. Тек Стојан Новаковић, тадашњи министар просвете, 1883. године предузео је кораке да се ово питање реши. Брзанци су одлучили да зидају нову школу, а стара је требало да служи, док нова не буде готова. Позвани су били и Кијевци, али су они одбили овај предлог, јер су намеравали да подигну своју школу. Предрачун за школу је износио 44 359. 80 динара.

Када је све било спремно за почетак зидања нове зграде, брзо је пало у заборав. Висока цена нове школске зграде уплашила је сељаке, јер је требало сакупити толики новац. Министарство просвете је предузело оштре мере да би село натерало да приступи изградњи нове школе, па је августа 1889. године затворило школу због старе зграде. Тек када су извршене поправке и једне и друге зграде, обезбеђени су станови за учитеље. Новембра 1890. године, одобрена је обнова наставе. Министарство је још два пута затварало школу и поново је отварало.

6. октобра 1901. године, освећен је темељ нове школске зграде, а већ 1. септембра 1902. године, нова школска зграда је била готова. На отварању школе био је шабачки епископ Димитрије Павловић, који ће касније постати српски патријарх. Он је 1870. године био учитељ у Брзану. За нову школу је утрошено 33 000.00 динара, што је мање утрошеног новца него што је било планирано 1884. године.

У току Првог светског рата зграда је била оштећена. Године 1914, школска зграда служила је за смештај избеглица из Мачве, а 1915. године као амбуланта наше војске, све до доласка непријатеља који је претворио у коњушницу. После рата, захваљујући донацији самих сељанка, у износу од 12.000 круна, школа се обновила и са радом почињу три одељења у која, поред деце из Брзана, школу похађају и деца из Кијева и Доброводице.

Школска зграда, која се данас користи, изграђена је 1963. године. Захваљујући скорашњој обнови, опремљена је по свим савременим стандардима. Настава се одвија у две смене од првог до осмог разреда, а укупан број ученика износи 58.

У брзанском насељу, Солилу, постоји још једна четвороразредна школа, коју похађа 9 ученика.

Уколико се осврнемо на чињеницу да је у Брзану 1934. године било уписано укупно 353 ученика, и то само до 4. разреда, постаје јасно да је некадашњи проблем са мањком простора претворен у савремени проблем мањка ученика.

Име школе, које је некада гласило „Брзанска школа“, после рата промењено је у „Милован Марковић“, по ратном хероју из овог села. Мештани су се хвалили овим херојем, преко назива школе све до 1991. године, када школа у Брзану постаје издвојено одељење матичне школе у Баточини и добија име „Свети Сава“.