Историјат

Историјат основне школе у Баточини

loading
  • 1836

    Помиње се први учитељ

    Помиње се први учитељ

    January 5, 1836
    Помиње се први учитељ
  • 1855

    Оснивање школе

    Оснивање школе

    January 5, 1855
  • 1894

    Отворена школа за девојчице

    Отворена школа за девојчице

    January 5, 1894
    Отворена школа за девојчице која је радила до 1902. године када се спојила са мушком.
  • 1930

    Нова школска зграда

    Нова школска зграда

    January 5, 1930
    изграђена нова школа
  • 1973

    Саграђена данашња школска зграда

    Саграђена данашња школска зграда

    January 5, 1973
  • 1992

    Школа добија данашњи назив „Свети Сава“

    Школа добија данашњи назив „Свети Сава“

    January 5, 1992
Основна школа ,,Свети Сава” једина је школа за основношколско образовање и васпитање на територији општине Баточина. Поред матичне школе у Баточини у свом саставу има и девет издвојених одељења. У склопу издвојених одељења има два осморазредна, у Брзану и Бадњевцу и седам четвороразредних одељења у: Доброводици, Кијеву, Црном Калу, Жировници, Милатовцу, Прњавору и Солилу.
Спајањем трију школа, са седиштем у Баточини, Брзану и Бадњевцу, 1. јануара 1992. године, настала је Oсновна школа ,,Свети Сава”, са поменутим издвојеним одељењима и матичном школом у Баточини.

Школа у Баточини до Првог светског рата

Конак кнеза Милоша у којем је била смештена школа од 1861. до 1929. године

У Баточини се 1836. године помиње први учитељ Драгутин Миладиновић. Школска зграда није постојала, а било је свега осам ученика. Школа је радила само до Петровдана, услед одласка учитеља.
Учитељски посао, 1839. године, наставља Срећко Миливојевић из Десимироваца. Он је, због лошег плаћања, напустио школу и отишао за свештеника. Школа у Баточини није радила све до 1843. године. Тадашњи министар просвете послао је свршеног богослова Димитрија Поповића за учитеља, али је и он, због нерешеног питања плаћања, отишао из Баточине.

Крајем 1844. године, Баточинци су се организовали и одредили су плату учитељу од 600 гроша. За учитеља су довели Александра Добрића из Карловца. Школа је 1846. имала десет ђака, а 1850. године број се повећао на 11 ђака.

Вредни учитељ Гвозден Станић записао је у Летопису да се, званично, прва школа налазила у порти цркве Рођења Пресвете Богородице у Баточини. Нажалост, не може се прецизирати тачан датум званичног отварања прве школе у Баточини. Са сигурношћу може се тврдити да је то било између 1853. и 1855. године. Први учитељи били су Срби, долазили су са територије која је била под влашћу Аустрије. Писменог и образованог становништва у тадашњој Кнежевини Србији није било у великом броју. Школа је бројала највише до 30 ђака, док женска деца нису ни ишла у школу.
Школска зграда је своје место добила 1861. године када је кнез Михаило Обреновић уступио конак наслеђен од оца Милоша Обреновића. Међутим, проблем је настао када је у исту зграду усељена и судница што је изазвало сукоб школе и општине 1871. и 1872. године, јер су деца морала да гледају ухапшене и слушају оптужбе.

Са повећањем деце повећао се и број учитеља, па је тако школа 1890. године добила четвртог учитеља. То је стварало проблеме са стамбеним простором, јер је Баточина 1881. године имала 45 ђака, а већ 1898. године 130 ђака. Због тога је 1899. године конак преправљан, порушен је један зид како би се направила додатна учионица.
Нарочито се повећао број женске деце, па је Министартсво просвете наредило да се 1894. године отвори Женска школа, која је самостално радила до 1902. године, када се спојила са постојећом школом. У том периоду радиле су четири учитељице: Даринка Величковић (1894-1895), Марија Милорадовић (1895-1897), Зорка Ракић (1897-1898) и Марија Тодоровић (1898-1902).

Чести су били прекиди наставе у баточинској школи. Настава се прекидала због бербе, због разних болести (због срдобоље, шарлаха и др.), али и поплава. Наставу је прилично ометала стална појава изостајања деце због пољских радова. То је изазивало честе сукобе са школским одборима, који нису хтели да изричу казне родитељима.

Први светски рат

Школе у Првом светском рату у Србији су прилично страдале. Оне су трупама за време рата служиле за одмор, а за време окупације коришћене су као касарне месних војних посада и жандармерија. О њима се није водило рачуна, па су тако коришћене и за смештај војне опреме, као магацин хране, а понекад и за смештај коња. Из тог разлога, био је уништен сав школски намештај.

Таква је ситуација била и у Баточини. Штета на школској згради, намештају, училима, библиотеци и архиви процењена је на 17.849 динара, за оружје и муницију Ђачке стрељачке дружине око 350 динара, за справе за обрађивање имања 62 динара, што је укупно износило 18 261. 00 динара.

Период између два светска рата

Учитељица Драгица Прокопијевић са ученицима

 

Школски одбор школе у Баточини је на првој седници након рата, 22. септембра 1919. године, утврдио да је број ученика који похађа наставу у школској 1918/19. години, износио 120. Од тог броја у први разред уписало се 75 ученика, у други 15, у трећи 20 и у четврти само 1 ученик.

Временом, школа је била у све лошијем стању, без обзира на сталне поправке, зато је 11. новембра 1928. године покренута иницијатива за подизање нове школске зграде, јер се као разлог наводи да је „склона паду“.

То је потврдио и управитељ школе на последњој седници Школског одбора, 1919. године, следећим речима: „Управитељ школе скреће пажњу Одбору да је школа место за васпитање и обуку подмлатка – будућности народа. Као такво место, школа треба да је исправно снабдевена потребама. Међутим, наша је школа најзапуштенија од свију зграда у овом месту, још је и разграђена, а нужници неоправљени, бунар неочишћен.

Намештај је јадан и убиствен за децу. Сад је и огрева, а још може бити хладноће. Истински наставник не би смео да гледа овакво стање. Школа треба да је учионица, а не мучионица. Међутим, деца седе као у мучилишту… Одбор је изабран да помаже наставнике и школу… И власт општинска треба бољу бригу да поклони школи.“

Временом, школа је била у све лошијем стању, без обзира на сталне поправке. Зато је, 11. новембра 1928. године, покренута иницијатива за подизање нове школске зграде, наводећи се као разлог да је школа „склона паду“.

Због оскудице у земљишту, послата је молба општини да то реши. Из тог разлога је 3. фебруара 1929. године одржана седница Одбора општине варошице Баточина, школе варошице Баточина и школе села Баточина у канцеларији Суда општине, како би се решило питање земљишта за изградњу школе.

После дужег међусобног саветовања сва три одбора, одлучено је да се изврши ревизија граница школских имања како би и једно и друго школско имање добило правилан геометријски изглед. „Нова, гранична линија има ићи паралелно са регулационим линијама, која дотиче западну страну имања школе села Баточине.

Ова линија има да прође кроз теме најиспупченијег прелома који се налази на источној страни школске зграде, а ишла би у правцу крајње граничне тачке, која се налази на јужној стрни на тромеђи имања једне и друге школе и имања Драг. Т. Ђорђевића и Бран. Маринковића и школе вар. Баточине, тако да одатле, под правим углом, излази на тромеђу имања Бранка Маринковића, Драгана Т. Ђорђевића и школе вар. Баточине.

Западни део од ове границе припада сеоској школи, а источна варошкој школи са бунаром на овом делу. Јужна страна од горе именоване границе има припасти школи села Баточине, а у величини око 5 ари, тако да се имање сеоске школе са истока граничи целом граничном линијом имањем Драг. Т. Ђорђевића трг. и Милосава Милошевића земљ. из в. Баточине. “

Пошто је нова гранична линија узела нешто земљишта од варошке школе, сеоска школа се обавезала да варошкој, за накнаду, уплати одређени новац. Варошка школа ће новац, који добије да искористи за откуп другог имања, како би проширила имање са источне стране.
Споразум је још једном ревидиран 15. фебруара, када је сеоској школи наређено да уступи варошкој школи 1,80 м, према главној улици. За овај уступак, варошка школа требало је да плати 2.000 динара у року од три месеца.

Почетком 1929. године састала се комисија, одређена одлуком Окружне грађевинске секције, у старој школској згради села Баточине, ради избора земљишта за подизање школске зграде.

Комисија се сложила са избором земљишта, иако се налазила у атару вароши, јер погоднијег земљишта у атару села није било имајући у виду путеве и често изливање Лепенице.
Комисија је утврдила да је земљиште суво, да је величине 42 ара и 59 м2, али да недостаје 2000 м2 за школски врт, па се Одбору сеоске школе задаје дужност да у непосредној близини откупи потребно земљиште и да изабрано земљиште буде лепо изложено сунцу и да се у непосредној близини налази чесма са добром пијаћом водом.

Надлежном инжењеру, познатом руском архитекти Леониду Макшејеву, за израду плана и предрачуна за нову школу одређено је 1.000 динара, зато што ће радити у ванканцеларијском времену.

Одлучено је да му се унапред да 300 динара и рок од 20 дана за израду плана. Стављено је до знања и председнику општине да 3. марта сазове Збор грађана, на којем ће се изабрати Грађевински одбор за подизање нове школе.

Рушење старе зграде почело је 17. јула 1929. године. Пре тога, председник општине је одредио довољан број кулучара, који ће рушити зграду и контролисао скупљање пореза како не би било застоја у послу.

Ипак, због недостатка новца одлучено је да сав приход од Светосавске забаве, који је намењен за куповину одеће сиромашној деци, буде преусмерен за подизање нове школске зграде. С обзиром на то да приход није био довољно велики, одлучено је да се прикупњени новац употреби за прикључење школске зграде на водовод.

Велики добротвори били су Андра Танасијевић, који је дао 40.000 динара, Дунавска бановина са 25.000, Министарство просвете 10.000, Драгутин С. Којић 1.000 и Ћупријска фабрика шећера 1.000 динара.

Освећење школе обавио је баточински свештеник Милан Милановић 1930. године, уз присуство великог броја гостију. Милановић је на крају службе одржао говор, којим се захвалио председнику Брани Вељковићу што је помогао да се школа заврши.

Освећење школе обавио је баточински свештеник Милан Милановић 1933. године

 

Обратили су се скупу и срески школски надзорник Добрица Павловић и бановински школски надзорник Ђорђевић. Управитељ школе Чеда Благојевић је са децом извео неколико песама, као и историјски комад у три чина „Јастребачки соко”. Председник општине Брана Вељковић у свом обраћању поздравио је краља Александра и краљевску владу. Планирано народно весеље трајало је од вечери па све до јутарњих сати.

Према акту Дунавске бановине школа је добила задатак да на видном месту истакне мермерну плочу са урезаним именима изгинулих ратника у балканским ратовима и Првом светском рату.

Одржана је јавна лицитација, а одбор је изразио жељу да плоча буде од црног гранита величине 2,20 x 0,50 цм и дебљине 3 цм. Изнад плоче је требало да буду у рељефу израђени грбови на белом мермеру. На лицитацији је победила понуда Јована Радовановића из Свилајнца.

Поновно освећење школе и откривање спомен-плоче требало је да се обави у недељу 21. маја 1933. године. О овом битном догађају за све Баточинце писао је велики број локалних новина, али и дневни београдски листови „Политика“ и „Правда“. Освећење школе је почело у 10 часова у присуству великог броја становника Баточине, гостију из Београда, Ћуприје, Јагодине, Крагујевца и Крагујевачког среза. На станици је госте сачекао одбор за подизање школе и спомен-плоче са становништвом Баточине и 19. чета почасног пука, која је била задужена за војну музику.

Госте је поздравио управитељ школе Гвозден Станић речима: „Браћо и драги гости! Вечито живе они, којих се на овај начин сећамо. Имена ових сто тридесет и неколико Баточина ца, која су урезана длетом у тврди мермер, који ће пркосити времену, нису само ту да се не забораве. Не, браћо. Нека у овом храму науке и молитве буду сјајан пример нама и потоњим генерацијама како се умире за отаџбину…

После Другог светског рата

Садашњи изглед школе

 

Пошто је временом прираштај ученика био све већи, а школски простор недовољан, јавила се жеља просветних радника и мештана Баточине за изградњу нове и савремене школе.

Тако је 28. априла 1970. године Савет основне школе „14. октобар“, донео одлуку да се у Баточини подигне нова школска зграда. У лето 1971. године, порушен је већи део старе и 18. августа, исте године, отпочели су радови на изградњи нове школе. Нова школска зграда је завршена 1973. године.

Данас је Основна школа „Свети Сава“ осморазредна школа у Баточини. Њој припадају издвојене четвороразредне школе у Кијеву, Доброводици и Црном Калу; издвојена осморазредна школа у Бадњевцу и Брзану, као и четвороразредне школе у Жировници, Милатовцу и Прњавору и Солилу.

У школској 2019/20. години, осморазредну школу у Баточини похађа 487 ученика, распоређених у 20 одељења. Рачунајући и издвојена одељена, број ученика је 758, распоређених у 45 одељења.

Школску 2020/21. годину похађа укупно 730 ученика распоређених у 46 одељења, обухватајући и матичну школу и издвојена одељења.