Сваке године последња среда у фебруару месецу посвећена је обележавању Дана борбе против вршњачког насиља, популарно названим Дан розе мајице. У нашој школи учешће у обележавању овог дана узели су чланови Ученичког парламента и Вршњачког тима у сарадњи са Тимом за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања. Ове године тај дан се пада 26. фебруара.
Најпре су ученици упознати разлогом обележавања овог дана, као и симболиком розе мајице. Све је почело 2007. године, када је група активиста у једној канадској провинцији покренула иницијативу након што је ученик Чарлс МекНил у школу дошао са розе мајицом на себи и због тога претрпео ругање и вербално насиље од својих вршњака. Ученик је мајицу обукао у знак подршке мајци оболелој од рака дојке. Активисти су купили 50 розе мајица и поделили их његовим вршњацима у школи, који су их носили као подршку дечаку. Ученици су и сами почели да долазе у школу облачећи розе мајице, које су тако постале симбол борбе против вршњачког насиља у школама, а овај дан познат као „Дан розе мајица“.
Сваке године ученици и наставници на неки креативан начин обележе Дан борбе против вршњачког насиља и истакну важност спречавања свих облика насиља и дискриминације. Ове године направљена је презентација на тему борбе против вршњачког насиља, која је прослеђена разредним старешинама, а такође је пуштена преко ТВ-а који се налази у холу школе, како би се указало на важност међусобног поштовања, толеранције и стварања сигурног окружења за све. Затим, прављени су ланци од балона са порукама против насиља, који су окачени у матичној школи у Баточини и издвојеном одељењу у Бадњевцу, као и пано са слоганом ,,Друг није мета”, Осим тога, чланови Вршњачког тима и Ученичког парламента, са својим координаторима, Душицом Стојановић и Јеленом Милојевић, правили су беџеве у облику розе мајице, које су делили другарима и свим запосленима у школи. Учитељица Горица Младеновић је са ученицима другог, трећег и четвртог разреда у Бадњевцу имала радионицу посвећену обележавању Дана розе мајице. Ученици су правили розе мајице и уписивали су речи: срећа, љубав, осмех, пажња, чиме су показали да су за толеранцију, поштовање и стварање сигурног окружења за све, а да су против насиља.
Надамо се да смо на овај начин макар мало успели да укажемо на важност ове теме и да покажемо да насиљу није место у школама, да смо рођени за живот у заједници и да је неопходно да негујемо другарство и ненасилну комуникацију. Али, уколико и дође до било каквог облика насиља или дискриминације да нисмо сами и да увек постоји неко коме можемо да се пожалимо и ко може да нам помогне.
Насиље се не сме трпети и не смемо га занемаривати!






















