U susret velikom hrišćanskom prazniku, podsećamo na neke davnašnje, ali i još aktuelne običaje na Badnji dan, Badnje veče i Božić.

Badnji dan

Badnji dan je naziv dobio po grani hrasta – badnjaku koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali. Postoje razni običaji koji se vezuju za ovaj dan, malo kojih se održalo do danas.

Domaćini ranom zorom idu u sečenje badnjaka, koje potom do same večeri drže uz kuću, pre unošenja i stavljanja na ognjište. Danas su običaji prilagođeni vremenu u kojem živimo, pa se badnjak najčešće kupuje na pijaci veče pre ili u samo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone.

Običaj sečenja badnjaka se vezuje za vitlejemske pastire. Oni su, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli grane badnjaka i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku.

Trpeza na Badnji dan je isključivo posna i najčešće se spremaju riba, podvarak i prebranac ili tučeni pasulj, uz kupus ili krompir salatu. U nekim krajevima Srbije, za ručak bi se popila i čaša crnog vina uz po seme drena, za sreću i radost tokom čitave godine. Sredina stola se, tradicionalno ukrašava pletenom korpom punom žitarica i suvog voća.

Badnje veče

Na Badnje veče domaćin kuće unosi badnjak, slamu i pečenicu. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice. Slama se posipa po čitavoj kući, a naročito tamo gde će se služiti večera. Domaćica u slamu pod stolom stavlja razne slatkiše, parice i poklone, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje slamu u pećini na kojoj se Hrist rodio. Zatim se pali sveća i ukućani jedni drugima čestitaju praznik, očitaju molitvu, nakon čega večeraju posnu hranu i uživaju u porodičnom miru. Veruje se da bi trebalo na ovo veče vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima s kojima ste bili u svađi kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi.

U gradovima je običaj izmenjen, pa tako nije neobično videti mase ljudi okupljene u crkvenim portama kako zajednički pale badnjake, vesele se i pevaju pravoslavne pesme.

Božić

Božić je najveseliji pravoslavni praznik, kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista, i slavi se tri dana.  Božićno jutro počinje tako što se, od rane zore, čuju zvona iz svih pravoslavnih crkava i hramova i tako što se odlazi u crkvu na Božićnu liturgiju.

Prva osoba koja u kuću uđe na Božić jeste položajnik – prijatelj kuće koji bi trebalo da kući i njenim ukućanima obezbedi zdravlje, sreću, blagostanje i mir. Tim povodom položajnik otvara vrata od peći ili šporeta, džara vatru izgovarajući brojalicu: “Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica”, prizivajući tako blagostanje u dom u koji je došao. Nakon izvršene dužnosti, domaćica kuće ga daruje prigodnim poklonom.

 U božićno jutro domaćica mesi česnicu – pogaču u koju umesi novčić i izbocka je grančicom badnjaka i ispeče. Česnica predstavlja slavski kolač na Božić i, kada je pečena, iznosi se za sto, okreće se kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Veruje se da će onaj ko dobije deo česnice sa novčićem biti srećan tokom čitave godine. Nakon lomljenja, sledi čestitanje praznika rečima “Hristos se rodi” i “Vaistinu se rodi” i ručak, koji je prvi mrsni obrok nakon dugog posta. Običaj je da se na Božić nigde ne ide u goste, jer su naredna dva dana tome namenjena, već da porodica taj najsrećniji pravoslavni praznik provodi na okupu u toploj porodičnoj atmosferi.

Božić u urbanoj sredini

U gradskim sredinama se umesto velikog drveta uzme manja hrastova grančica i manja količina slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana ili kuće. Zapali se sveća i kandilo, što simboliše vatru i ognjište. Kuća se okadi tamjanom, izgovore se molitve koje se znaju ili se pročitaju iz molitvenika i to veče se provodi u prijatnoj porodičnoj atmosferi.