„Zavičaj je onaj kraj koji uvek osećaš negde duboko u sebi. Zauzima posebno mesto negde u tvom telu i duši. Najčešeće ga smestiš tik ispod srca i on tu ćuti. Hrani se otkucajima tvog srca i tako se održava u životu. Zavičaj ne može da nestane iz tvoje glave ili tvojih misli, jer nije nešto što je prolazno i nebitno za tebe samog. On je toliko tuđ da je tvoj i toliko je samo tvoj da je tuđ. Nosiš ga sa sobom kao sliku drage osobe. On je deo tebe. Ti si celina sa njim.“

Danas, u našoj školi održan je Javni čas istorije i srpskog jezika, u realizaciji učenika viših razreda, nastavnica istorije Marije Karaić i Aleksandre Mladenović, kao i nastavnica srpskog jezika: Ivane Đuričković, Marije Mihajlović, Dušice Stojanović, Slavke Morače i Marije Milojević.

Povod današnjeg okupljanja bilo je obeležavanje važnih datuma u Prvom i Drugom svetskom ratu,  28. oktobra 1918. i 24. oktobra 1944. godine, tj. dana kada je Batočina oslobođena. Ujedno, to je bio i cilj ovog časa.

Zahvaljujući bogatoj građi našeg kolege, istoričara Marka Stanojevića, otrgnuta su od zaborava pomenuta imena naših meštana, koji su dali svoj život u ratovima, kako bi Batočina bila oslobođena od okupatora. Slava im i hvala!

Talentovani i vredni učenici izveli su zadivljujuće performanse, ostavljajući prisutnu publiku bez reči, čak i u suzama. Svečani program predstavlja vid zahvalnosti precima i težnju da se sačuva uspomena na njih.

Uvereni smo da će Batočina, zahvaljujući ovim generacijama, imati svetlu budućnost i da će svi stradali u ovim ratovima biti dugo pominjani pod okriljem svojih potomaka.

Stihovima Đorđa Balaševića učenici naše škole završili su današnju prigodnu svečanost, a nama, odraslima, uputili su jasnu i jaku poruku: „Samo da rata ne bude!“