Svetski dan mentalnog zdravlja međunarodni je praznični dan čije je obeležavanje pokrenula Svetska zdravstvena organizacija 1992. godine u cilju podizanja svesti o problemima mentalnog zdravlja i mobilizacije napora za bolje mentalno zdravlje ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je zdravlje kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti”. Iako većina ljudi neće razviti mentalni poremećaj, psihičko zdravlje svake pojedinačne osobe doživljava određene uspone i padove, stoga i svaka osoba može imati koristi od preventivnih mera. Mentalno zdravlje uključuje način na koji se osećamo, kako razmišljamo i kako se ponašamo. Svi ti faktori utiču na naše telo, ali i na naše funkcionisanje u celosti. Zato je podjednako važno da o mentalnom zdravlju brinemo na isti način kao i o fizičkom.

Uz pomoć savremenih istraživanja i rezultata do kojih su naučnici došli, jasno su identifikovani faktori rizika koji dovode do nastanka mentalnih poremećaja, njihove težine i dužine trajanja kod dece i mladih. Naime, do pojave mentalnih poremećaja dolazi usled višestrukih faktora rizika, a samo neki od njih su: stres koji pogađa roditelje, a koji se neminovno odražava na život i normalno funkcionisanje dece; konflikti u porodici; nagle promene kao što su polazak u školu i dolazak novog člana porodice; promena mesta stanovanja; gubitak bliske osobe; razvod roditelja; zlostavljanje i zanemarivanje (u okviru porodice, škole…); vršnjačko odbacivanje; nasledni činioci, ali i mnogi drugi faktori.

Najčešći problemi mentalnog zdravlja koji pogađaju decu i mlade su: depresija, anksioznost, stres, poremećaji u ponašanju, poremećaji pažnje i koncentracije, poremećaji u ishrani (anoreksija i bulimija), samopovređivanje, psihoze itd.

Znaci upozorenja koji ukazuju na mentalne poteškoće kod dece i mladih su: osećaj tuge i beznađa, apatija, udaljavanje od porodice, prijatelja i škole, nezainteresovanost za uobičajene aktivnosti, promene u navikama spavanja i ishrane, produženi osećaj umora, velike i česte promene raspoloženja, poteškoće u koncentaraciji i fokusiranju na učenje, nemogućnost izvršavanja zadataka u školi i kod kuće, osećaj straha koji remeti obavljanje svakodnevnih aktivnosti, zloupotreba alkoholnih pića ili psihoaktivnih supstanci, učestalo agresivno ponašanje itd.

Kod dece i adolescenata sa već narušenim mentalnim zdravljem uočava se rizik za razvoj problematičnog ponašanja koje može dovesti do lošeg uspeha u školi, ali i do prekida školovanja. Jako je važno da se problemi mentalnog zdravlja prepoznaju na vreme kako ne bi došlo do ozbiljnijih poremećaja.

Kako porodica i škola mogu pomoći: izražavanjem zainteresovanosti za brige i probleme deteta; pokazivanjem nežnosti i razumevanja; podsticanjem dece da razgovaraju o svojim osećanjima; ohrabrivanjem da rešavaju probleme kada osećaju da su u bezizlaznoj situaciji; pružanjem podrške i utehe u trenucima kada je dete zabrinuto, uznemireno ili tužno; prepoznavanjem trenutnih potreba dece u različitim stadijumima života; podsticanjem dece da se bave fizičkom aktivnošću/sportom, da se druže i provode vreme sa vršnjacima, kao i da budu u okruženju koje izaziva osećaj pripadanja; iniciranjem zagrljaja; pohvaljivanjem dobrih ideja i odluka. Neka dečije ponašanje bude prozor u njihova osećanja i potrebe, naučimo ih da se čuvaju. Budimo strpljivi, verujmo u njih!

Promene u svakodnevnom životu dece i mladih izazvane pandemijim Covid-19

Vanredna situacija uzrokovana virusom Covid-19 može dovesti do toga da, kao što je to slučaj kod starijih osoba, i deca budu pod stresom. Problemi sa kojima se svakodnevno susrećemo ostavljaju posledice na njihovu psihu. Ova situacija zahteva prilagođavanje i kod odraslih i kod mladih, bez obzira na njihov uzrast. Posebno je važno održati osećaj da je ,,sve pod kontrolom”, napominjati da postoji način da se zaštitimo i da, prema tome, nema razloga za iracionalni strah. Veliku ulogu u tome kako će dete reagovati na ovakve situacije i prihvatiti promene imaju roditelji i škola. Strah i stres izazvani virusom kod dece mogu povećati osećaj nesigurnosti i probleme sa mentalim zdravljem ukoliko odrasli svojom podrškom ne reaguju blagovremeno.

Uloga porodice i škole u dečijem razumevanju stresnih situacija izazvanim virusom Covid-19

Pozitivnim preventivnim merama, priznavanjem određenog nivoa zabrinutosti, bez panike, razgovorom sa njima o njihovim brigama i strahovima, praktičnim primerima za rešavanjem problema, pružanjem osećaja kontrole nad rizikom od infekcije, adekvatnim merama prevencije zaštite od virusa, smanjiće se rizik od anksioznosti i zabrinutosti kod dece.

Praktični saveti za očuvanje mentalnog zdravlja i oslobađanja od stresa

¤ Napravi pauzu;    ¤ Napiši tri stvari na kojima si zahvalan/a;   ¤ Bavi se sportom;

¤ Razgovaraj o svojim osćanjima;   ¤ Čitaj knjige;   ¤ Pripremi zdrav obrok;

¤ Prošetaj;  ¤ Druži se;  ¤ Nauči novu veštinu;   ¤ Piši dnevnik o svojim osećanjima;

¤ Slušaj muziku/gledaj filmove;   ¤ Provodi vreme sa ljudima koje voliš;

¤ Napravi nešto što te čini srećnim;   ¤ Prihvati svoje nedostatke/mane;

¤ Ne stidi se zbog teškoća sa kojima se suočavaš – „Ok je ne biti ok“;

¤ Ograniči vreme koje provodiš na telefonu/internetu;

¤ Iniciraj zagrljaje;  ¤ Diši duboko i opusti se;    ¤ Budi kreativan;