Oktobar je. U oktobru već počinju da sviću ona mračna jutra. Noć je često sama i hladna. Naizgled, oktobar je deseti mesec u godini i nije ništa posebno. Ali, ni svaki oktobar nije isti. U oktobru često pada kiša, ona jesenja, koja te zanese i nosi u neku prošlost daleku. Svaki oktobar nas podseća i vraća na isto, na istu onu prošlost koja se dogodila pre ravno 80 godina. Za nas Srbe oktobar je mesec stradanja i mesec prolivene krvi nedužnog naroda.

Streljanje u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u II svetskom ratu. Iako je te jeseni u Srbiji bilo više slučajeva masovne odmazde nad nedužnim stanovništvom, streljanje u Kragujevcu uzdiglo se do simbola svih tih stradanja: načinom izvršenja, delimično strukturom streljanih, reakcijom u javnosti za vreme rata i odnosom prema ovoj tragediji posle rata, sve do današnjih dana.

Povod za streljanje bili su nemački gubici koje su oni imali 16. oktobra u borbi sa četnicima i partizanima na putu Kragujevac- Gornji Milanovac. U ovoj borbi bilo je mrtvih na svim stranama, a Nemci su imali 10 mrtvih i 26 ranjenih.

Streljanja su trajala tri dana, 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine.