Црни Као

Мештани Црног Кала су до 1895. године своју децу слали у Баточину да похађају школу. Међутим, даљина је била главни разлог да 1875. године, становници Црног Кала, али и Градца и Турчина, одустану од слања деце за Баточину.

Потписници молбе налазе основни мотив за отварање школе у Црном Калу у малом броју учених људи, наводећи да у селу има само десетак писмених. Молбу, упућену Министарству просвете, потписали су: Гаврило Илић, Маринко Панић, Костадин Николић, Стефан Милојевић, Адам Цветковић, Милорад Лазаревић, Ранко и Милинко Стојановић.

Министарство је одобрило њихов захтев, 1895. године. У почетку, школа је била у приватној кући Милоша Марковића, са свега три собе. Школски одбор је писмом обавестио представнике Министарства просвете да је у први разред уписано 40 ђака, у други и трећи по 5, а да су у четвртом разреду само 2 ђака.

Први учитељ, који је послат, звао се Витомир Јелисијевић. Школа је у континуитету радила до Првог светског рата, када је престала са радом, због одласка учитеља Витомира Јелисијевића на Солунски фронт. За време Првог светског рата у згради школе била је смештена и општина.

Након Првог светског рата, деца нису редовно похађала школу. Пошто је била неопходна помоћ у пољопривредној производњи, родитељи су, најпре, бирали да плате казну, него да децу шаљу у школу. То је био чест случај широм Србије, у то време. Учитељ Димитрије Натевић имао је мисију да родитеље убеди да деца морају редовно да похађају школу. У тој мисији је и успео.

Нова школска зграда, у којој школа и данас ради, саграђена је 1985. године. Школа има две лепо уређене учионице, школску кухињу са трпезаријом, наставничку канцеларију, тоалет и централно грејање.

Данас, школа у Црном Калу јесте издвојено одељење матичне Основне школе “Свети Сава” у Баточини. У школи ради један учитељ у четири разреда.