Светски дан менталног здравља

Светски дан менталног здравља

Светски дан менталног здравља

Светски дан менталног здравља међународни je празнични дан чије je обележавање покренула Светска здравствена организација 1992. године у циљу подизања свести о проблемима менталног здравља и мобилизације напора за боље ментално здравље људи.

Светска здравствена организација (СЗО) дефинисала је здравље као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и онеспособљености”. Иако већина људи неће развити ментални поремећај, психичко здравље сваке појединачне особе доживљава одређене успоне и падове, стога и свака особа може имати користи од превентивних мера. Ментално здравље укључује начин на који се осећамо, како размишљамо и како се понашамо. Сви ти фактори утичу на наше тело, али и на наше функционисање у целости. Зато је подједнако важно да о менталном здрављу бринемо на исти начин као и о физичком.

Уз помоћ савремених истраживања и резултата до којих су научници дошли, јасно су идентификовани фактори ризика који доводе до настанка менталних поремећаја, њихове тежине и дужине трајања код деце и младих. Наиме, до појаве менталних поремећаја долази услед вишеструких фактора ризика, а само неки од њих су: стрес који погађа родитеље, а који се неминовно одражава на живот и нормално функционисање деце; конфликти у породици; нагле промене као што су полазак у школу и долазак новог члана породице; промена места становања; губитак блиске особе; развод родитеља; злостављање и занемаривање (у оквиру породице, школе…); вршњачко одбацивање; наследни чиниоци, али и многи други фактори.

Најчешћи проблеми менталног здравља који погађају децу и младе су: депресија, анксиозност, стрес, поремећаји у понашању, поремећаји пажње и концентрације, поремећаји у исхрани (анорексија и булимија), самоповређивање, психозе итд.

Знаци упозорења који указују на менталне потешкоће код деце и младих су: осећај туге и безнађа, апатија, удаљавање од породице, пријатеља и школе, незаинтересованост за уобичајене активности, промене у навикама спавања и исхране, продужени осећај умора, велике и честе промене расположења, потешкоће у концентарацији и фокусирању на учење, немогућност извршавања задатака у школи и код куће, осећај страха који ремети обављање свакодневних активности, злоупотреба алкохолних пића или психоактивних супстанци, учестало агресивно понашање итд.

Код деце и адолесцената са већ нарушеним менталним здрављем уочава се ризик за развој проблематичног понашања које може довести до лошег успеха у школи, али и до прекида школовања. Јако је важно да се проблеми менталног здравља препознају на време како не би дошло до озбиљнијих поремећаја.

Како породица и школа могу помоћи: изражавањем заинтересованости за бриге и проблеме детета; показивањем нежности и разумевања; подстицањем деце да разговарају о својим осећањима; охрабривањем да решавају проблеме када осећају да су у безизлазној ситуацији; пружањем подршке и утехе у тренуцима када је дете забринуто, узнемирено или тужно; препознавањем тренутних потреба деце у различитим стадијумима живота; подстицањем деце да се баве физичком активношћу/спортом, да се друже и проводе време са вршњацима, као и да буду у окружењу које изазива осећај припадања; иницирањем загрљаја; похваљивањем добрих идеја и одлука. Нека дечије понашање буде прозор у њихова осећања и потребе, научимо их да се чувају. Будимо стрпљиви, верујмо у њих!

Промене у свакодневном животу деце и младих изазване пандемијим Covid-19

Ванредна ситуација узрокована вирусом Covid-19 може довести до тога да, као што је то случај код старијих особа, и деца буду под стресом. Проблеми са којима се свакодневно сусрећемо остављају последице на њихову психу. Ова ситуација захтева прилагођавање и код одраслих и код младих, без обзира на њихов узраст. Посебно је важно одржати осећај да је ,,све под контролом”, напомињати да постоји начин да се заштитимо и да, према томе, нема разлога за ирационални страх. Велику улогу у томе како ће дете реаговати на овакве ситуације и прихватити промене имају родитељи и школа. Страх и стрес изазвани вирусом код деце могу повећати осећај несигурности и проблеме са менталим здрављем уколико одрасли својом подршком не реагују благовремено.

Улога породице и школе у дечијем разумевању стресних ситуација изазваним вирусом Covid-19

Позитивним превентивним мерама, признавањем одређеног нивоа забринутости, без панике, разговором са њима о њиховим бригама и страховима, практичним примерима за решавањем проблема, пружањем осећаја контроле над ризиком од инфекције, адекватним мерама превенције заштите од вируса, смањиће се ризик од анксиозности и забринутости код деце.

Практични савети за очување менталног здравља и ослобађања од стреса

¤ Направи паузу;    ¤ Напиши три ствари на којима си захвалан/а;   ¤ Бави се спортом;

¤ Разговарај о својим осћањима;   ¤ Читај књиге;   ¤ Припреми здрав оброк;

¤ Прошетај;  ¤ Дружи се;  ¤ Научи нову вештину;   ¤ Пиши дневник о својим осећањима;

¤ Слушај музику/гледај филмове;   ¤ Проводи време са људима које волиш;

¤ Направи нешто што те чини срећним;   ¤ Прихвати своје недостатке/мане;

¤ Не стиди се због тешкоћа са којима се суочаваш – „Ок је не бити ок“;

¤ Ограничи време које проводиш на телефону/интернету;

¤ Иницирај загрљаје;  ¤ Диши дубоко и опусти се;    ¤ Буди креативан;