Летопис наше школе – културно благо наше општине
У уторак, 9. новембра, у просторијама ОШ ,,Свети Сава“ у Баточини одржана је промоција најновијег издања Народне библиотеке ,,Вук Караџић“ – ,,Летопис основне школе села и вароши Баточине“. Летопис, сачуван од давнина, непроцењивих вредности има и историјску тежину, јер сведочи о бројним личностима, догађајима и институцијама тог доба између два светска рата.
Сарадња наше школе са Народном библиотеком „Вук Караџић“, која је препознала важност објављивања оваког документа и са општином Баточина, која је финансирала штампу истог, уродила је плодом и обележила један нов историјски моменат пред нашим грађанством.
Летопис сваке школе представља рукопис од изузетне важности. Временски распоређени и записани догађаји који су пратили развој школства у Баточини, остављени су у аманет будућим нараштајима да их памте. Управо кроз записе у Летопису приказана је историја наше школе, која представља право богатство за нашу општину, али и за нашу свест о друштвеним приликама и о развоју Баточине између два светска рата. Богатство овог Летописа чине и фотографије које веродостојно осликавају живот у Баточини.
Прве белешке о основној школи у Баточини записане су давне 1936. године. Учитељ баточинске школе из тог периода, Гвозден Станић, краснописом је исписао странице и странице овог вредног рукописа. Са истим напором, рад на Летопису наставио је учитељ Бранислав Никитовић. Летопис је уређиван све до 1961. године, што сведоче и последње странице овог документа.
И записа сазнајемо да је управо учитељ Гвозден Станић најзаслужнији и за подизање нове школске зграде, али и за оснивање Дилетантског позоришта и рад Народне књижнице. Летопис није писао поштујући форму, по годинама, већ је садржај тематски одређен и уређиван. Централно место рукописа заузима изградња нове школске зграде, као и отварање школе, што је био и најзначајнији догађај у Баточини, јер су отварању присуствовали гости из читаве Србије.
Између осталог, Летопис обилује и бројним другим занимљивим темама, које су биле актуелне у Баточини у то време.
Летопису треба приступити критички. Аутори износе своје мишљење и запажања, као директни учесници тих догађаја, за период у којем су живели. Захваљујући тим ставовима, имамо непроцењиве трагове некадашњег искуства, који најбоље помажу да се прошлост разуме кроз све њене димензије. Упркос томе, Летопис представља прворазредни историјски извор, од важности и значаја, не само за историјат школе, већ и за саму Баточину.
У ишчекивању следеће промоције, приказујемо синоћну промоцију, документовану видео записом и фотографијама.