У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша 11. новембра 1918. године у 11.00 сати потписано је примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Победу у Великом рату Србија је несразмерно скупо платила. У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала по попису из 1914. године, као и 60 одсто мушке популације. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

Дан примирја у Србији је државни празник, а свечано и на највишем нивоу се обележава и у земљама победницама попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.

Србија се са поносом и пијететом сећа на стотине хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године – 1914. до 1918.

Симболика Наталијине рамонде

Као главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.

Симболика цвета је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс, јер чак и када се потпуно осуши и кад се залије може да оживи, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета

Извор: РТС, Танјуг