Васпитање деце: Који је најбољи модел васпитања детета?

Васпитање деце: Који је најбољи модел васпитања детета?

Васпитање деце: Који је најбољи модел васпитања детета?

Савршен родитељ не постоји. Осим крајности, које чине превише строги и превише попустљиви родитељи, налази се златна средина – мајке и очеви који деци обезбеђују пуно љубави, подршке и јасних граница и смерница. Деца од родитеља не примају само љубав и нежност већ и поглед на свет, начин живота, однос према друштву, према обавезама. Родитељи, за који год тип одагајања се определили, увек имају дилему да ли су исправно поступили, нарочито ако су изложени критикама својих родитеља, родбине и блиских пријатеља.

Свако дете мора прекршити правило, јер се тако развија и учи о друштвеним правилима и односима. Ви сте ту да поставите јасна правила, реагујете на неприхватљиво, а наградите позитивно понашање. Дакле, лоше је ако сте превише строги, исто онолико ако сте и превише попустљиви са дететом. Дете није ваш друг, дете је ваше дете. Има своју позицију у породици и то мора да зна.

Васпитни стилови се разликују према степену присутности елемената родитељства. Елементи родитељства су прихватање и контрола. Под прихватањем се подразумева топлина и блискост родитеља према детету, труд родитеља да се дете развија у зрелу и здраву личност, док се под контролом подразумева „постављања граница детету“ и карактериситке тих граница (слабе или ригидне).

У зависности колико су код родитеља изражени ови елемнети родитељства, разликујемо четири васпитна стила родитеља.

Јасно је да се код сваког родитеља преплићу ови васпитни стилови и да природа ситуације често одређује како ће неко одреаговати. Ипак, пракса показује да један стил преовлађује и одређује однос и понашање према детету. Препознавањем и познавањем доминантног стила, родитељ стиче полазиште да са одређеним вештинама настави, одређене у извесној мери прилагоди, или чак усвоји неке нове којима ће своје родитељство учинити квалитетнијим.

Веома важним се показује питање усклађености васпитних стилова родитеља. Постојање разлике је природно и очекивано, често условљено оним што појединац “доноси” из породице порекла. Када су партнери свесни разлика, лакше ће њима управљати и неће код деце изазвати конфузију. Осим тога, неће им нудити простор да “истерају своје по сваку цену” обраћајући се родитељу за ког знају да ће попустити, упркос забранама које добијају од стране другог родитеља. Неусклађеношћу у васпитним поступцима, родитељи могу један другом, чак и несвесно, подривати ауторитет. Зато су отворена комуникација, размена и договор међу родитељима, битне одреднице родитељског савеза који ће, као такав, брже и лакше доносити позитивне резултате у задацима родитељства.

Истраживања су показала да је најефикаснији васпитни стилауторитативни. Стога, пружите детету много љубави и пажње, али му у исто време поставите и јасне границе. Јасне границе код детета стварају осећај сигурости, а само у сигурној средини дете ће се осећати слободно да истражује и учи. Дете ће се развити у зрелу и здраву личност ако буде одрастало у средини у којој је вољено, подржано, где су задовољене његове потребе, али и у средини у којој се осећа сигурно – где су јасне границе.

Ваш стил родитељства можете проценити попуњавањем упитника Васпитни стилови

Извор: CENTAR ZA RAZVOJ LJUDSKIH POTENCIJALA “PEGASUS”